Ozima uljana repica se gaji iz semena koje sadrži nešto manje od 50% ulja i do 25% proteina. Ulje se koristi za ljudsku ishranu, ali i u tehničke svrhe. U ove druge se, kao posebno značajna, ubraja proizvodnja biodizela od ove kulture. Kao stočna hrana pogoduje ishrani stoke.
U fazi cvetanja sadrži dva puta manje teško svarljive celuloze nego lucerka, što govori o njenom kvalitetu kao stočnoj hrani. Medonosna je biljka, značajna za ishranu pčela. Zbog svoje gustine sklopa odlično štiti zemljište od erozije, pogotovo one vetrom, što je na prostorima Vojvodine, a posebno Banata od izuzetnog značaja.
Plodored: ova biljka zahteva plodored. Loš predusev su joj uljarice, leguminoze i mahunarke (suncokret, soja, grašak, detelina,…). Takođe, ne podnosi monokulturu.
Dobri predusevi su rano povrće, strna žita, ozime krmne biljke i slično, prvenstveno stoga što rano napuštaju parcelu.
Ona sama dobar je predusev za sve kulture, obzirom da rano napušta parcelu, izuzev za uljarice leguminoze i mahunarke.
Zemljište: izbegavati peskovita ili prevlažena, zabarena, kisela zemljišta, kao i zemljišta sklona zabarivanju. Sposobna je da podnese čak i blago slatinasta zemljišta.
Osnovna obrada: odlično reaguje na oranje na ubini od 20-30 cm. Ako se seje posle strnih žita, prvo se obavi ljuštenje strnjike (10-12 cm), pa duboko oranje. Nakon oranja odmah zatvoriti brazdu.
Setva: seje se od 01. do 25. septembra, na dubinu od oko 2 cm. Međuredni razmak je 25 cm. Zemljište mora biti dobro pripremljeno, obzirom da je seme sitno. Treba obezbediti setveni sklop od 40-55 biljaka/m2 (za hibride), tj. 60-70 biljaka/m2(za sorte).
Đubrenje: u svakom slučaju ono zavisi od stanja hranjiva u zemljištu, što treba utvrditi analizom. Zavisno od stanja zemljišta i prinosa uobičajene količine po hektaru čistog azota, fosfora i kalijuma koje se unose prilikom đubrenja uljane repice su: 120-160 kg N; 80-140 kg P; 140-180 kg K.
Nega: u mere nege najčešće ubrajamo zaštitu uljane repice. Štiti se od korova, po potrebi od štetočina (repičina lisna osa, repičin sjajnik, mala i velika repičina pipa,…) i od bolesti (plamenjača, mrka pegavost, bela i siva trulež,…). Navedeno se uspešno suzbija herbicidima, insekticidima i fungicidima, ali i plodoredom.
U sušnim jesenima, na suvom zemljištu, dobre rezultate daje valjanje glatkim valjkom, odmah nakom setve, čime se podiže donja vlaga u zonu semena.
Žetva: žetva se odvija kada vlaga zrna padne ispod 13%. Kosi se žitnim kombajnima, najbolje bez vitla ili sa vitlom bez prstiju. Poželjno je produžiti sto hedera. Broj obrtaja bubnja svesti na minimum.
