Ljiljan je jedna od najstarijih ukrasnih biljaka koja se gaji u bašti, a koristi se i u cvećarstvu kao rezano cveće. Ljiljane odlikuju veliki cvetovi raznih boja, koji su predivan ukras za baštu, ali i za terase i balkone ukoliko se sade i neguju kao saksijske biljke.
Pri kupovini lukovica ljiljana za sadnju važno je da su one upakovane u plastične vrećice sa ventilacijom. Ukoliko za to postoji mogućnost, treba ih zasaditi odmah nakon kupovine. Sadnja lukovica ljiljana vrši se u proleće ili jesen, osim „Madona“ ljiljana koji se sadi u kasno leto ili ranu jesen. Prilikom sadnje ljiljana vrlo je važno da se odaberu one lukovice koje su čvrste i sveže, nikako lukovice koje su smežurane.
Za sadnju ljiljana pogoduju rastresita zemljište koje ima dobru drenažu i puno razgrađene organske materije. Ljiljan traži vlažnost, ali ne preteranu jer se u tom slučaju često može dogoditi da lukovice istrule. Lukovice se sade u manjim grupama od 3 do 5 komada, na razmak od 25 do 45 cm i dubini od 30 do 50 cm. „Madona“ ljiljan se sadi na dubini samo 3 cm ispod površine zemlje. Pri sadnji potrebno je lukovice dobro utisnuti u zemlju. Za ovaj cvet je specifično da voli da mu koren bude u hladovini, a cvetovi da se razvijaju na toploti sunca. Treba odabrati mesto koje je svetlo i sunčano, ali zaštićeno od jakog popodnevnog sunca. Osim na otvorenom prostoru lukovice ljiljana se mogu saditi i u saksije. Da bi koren mogao nesmetano da se razvija potrebno je odabrati saksiju koja je dubine najmanje 30 cm. Na dno saksije treba postaviti šljunak ili komade glinene saksije pa položiti lukovicu u zemlju tako da joj vrat ostane vidljiv. Tek kada stabljika počne da raste treba dodati zemlju dok se ne ispuni cela saksija.
