Mere nege kukuruza možemo grubo podeliti na obavezne i neobavezne.
U obavezne mere spadaju: korekcija gustine useva, suzbijanje korova, borba protiv bolesti i štetočina, međuredna kultivacija i navodnjavanje (ukoliko za to postoje uslovi).
U neobavezne mere ubrajamo: valjanje posle setve, drljanje posle setve i posle nicanja, ogrtanje, zakidanje zaperaka i prihranjivanje.
U našim uslovima se najčeće susrećemo sa korekcijom useva, borbom protiv korova i kultivacijom.
Korekcija gustine useva se primenjuje ako je posejan veći broj biljaka od optimalnog. Ova mera nege se izvodi kada je kukuruz u fazi 3 do 4 lista. Ranija korekcija nije poželjna, jer se može desiti da se odstrane biljke koje imaju visoki biološki potencijal za prinos.
Kišno vreme u ovom periodu pogoduje razvoju korova u kukuruzu. Obilaskom njiva treba ustanoviti stepen zakorovljenosti parcele i fazu razvoja kukuruza (broj listova). Na osnovu toga vrši se odabir herbicida ili kombinacije herbicida kojim će se izvršiti tretman.
Međuredna obrada (kultivacija) je vrlo važna mera nege, jer je kukuruz biljka koja zahteva da u toku vegetacije površinski sloje zemljišta bude dovoljno rastresit i čist od korova. Međurednom kultivacijoim se pored uništenja korova koje su propustili herbicidi, ostvaruje poboljšanje vazdušnog i vodnog režima zemljišta, jačanje mineralizacije organske materije i povećanje količine lako pristupačnih hranjivih materija. Prva međuredna kultivacije treba da počne čim se ukažu redovi kukuruza. Da se ne bi povredio korenov sistem biljaka, pri prvoj kultivaciji ostavlja se neobrađeni zaštitni pojas 10-12 cm od redova biljaka. Kod sledeće kultivacije zaštitni pojas se povećava na 15-20 cm. Međurednu kultivaciju moguće je izvoditi do trenutka, kada biljke kukuruza dostignu visinu 80-90 cm ili nešto više.
